četvrtak , 13 maja 2021
Home / Region / Mahanje ruskom pretnjom, umesto borbe protiv terorizma

Mahanje ruskom pretnjom, umesto borbe protiv terorizma

Veliki vojni budžeti mogu da se prave i opravdaju samo navodnom ruskom pretnjom, jer srž je u materijalnom faktoru i zato morate da imate ozbiljnog vojnog suparnika, kako biste pravdali sopstveno postojanje, kaže za Radio Sputnjik Miroslav Lazanski.

Prava lavina terorizma sručila se na zapadnu Evropu, a krvavi danak teroristički napadi odneli su u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji. Predsednik Francuske Fransoa Oland rekao je da islamistička pretnja po njegovu zemlju i Evropu nikad nije bila ozbiljnija, i da je Francuska glavni neprijatelj terorista jer je kolevka ljudskih prava i demokratije.

„Islamski terorizam je stigao u Nemačku i političari su dužni da odgovore na zabrinutost javnosti povodom bezbednosti“, rekao je Horst Zehofer, premijer Bavarske u kojoj su se dogodili neki od poslednjih napada.

Ipak, tog odgovora zasad nema. Umesto da se ozbiljnije bavi kontraterorističkim merama i izvorima terorizma, Zapadna Evropa je poslednje dve godine najviše energije, reklo bi se uzalud, potrošila na navodnu rusku pretnju i odgovor NATO-a na nju. Pritom, već dugo ignoriše pozive Rusije da se gradi jedinstven bezbednosni prostor, od Lisabona do Vladivostoka.

Miroslav Lazanski, vojno-politički komentator lista „Politika“, za Sputnjik objašnjava zašto zapadnoevropske zemlje bar deo novca koji troše na rusku pretnju ne preusmere na borbu protiv terorizma.

„Ako je za NATO prioritet Rusija, onda se on naravno ne može jednako dobro posvetiti i borbi protiv terorizma. Sa druge strane, ako bi se Alijansa i evropske zemlje fokusirale na borbu protiv terorizma, onda bi verovatno i vojni troškovi bili manji, a te armije bi morale da se smanje, što vojno-industrijskom kompleksu ne odgovara. Što se tiče opstanka NATO-a, sa njihove tačke gledišta uvek je bolje mahati ruskom pretnjom, nego sa neka tri ISIL-ovca koji će, istina, pobiti 200 ljudi u Francuskoj ili Nemačkoj, ali pojava ISIL-a i terorizma ne može da pravda velike vojne budžete. Oni mogu da se prave i opravdaju samo navodnom ruskom pretnjom, jer srž je u materijalnom faktoru i zato morate da imate ozbiljnog vojnog suparnika, kako biste pravdali sopstveno postojanje“, kaže Lazanski.

Kako kaže, Evropa nema sopstvenu spoljnu niti odbrambenu politiku, jer politiku EU diktiraju Amerikanci.

„Zato mislim da neće doći do trenutka kada će se Zapadna Evropa prenuti i okrenuti se nekom dogovaranju sa Rusima. EU i Amerikanci su spremni na dogovaranje sa Rusijom samo kada je u pitanju informacija o mogućim terorističkim udarima na teritoriji EU i SAD. Tek tada oni zovu Moskvu na neku vrstu koordinacije i kooperacije“, kategoričan je Lazanski.

Naš sagovornik podseća i na razloge formiranja NATO-a.

„Za to postoje tri razloga — da bi Amerikanci ostali u Evropi, Nemci pod kontrolom, a Rusi izvan Evrope. Ti razlozi i danas postoje i to je još uvek moto i način funkcionisanja NATO-a. Bilo kakva teroristička pretnja neće dovesti do toga da se Evropa okrene nekoj bližoj saradnji sa Rusijom, a o tome dovoljno govori i činjenica da pojedini teroristi koji su vršili terorističke akte po ruskom Kavkazu imaju politički azil u nekim Evropskim zemljama. Kako se može govoriti o zajedničkoj borbi protiv terorizma kada su oni koji su vršili masovne terorističke akte u RF, u zemljama EU proglašeni, na neki način, političkim disidentima, maltene vođama nacionalnog otpora i nacionalnim herojima. Čim imate dvostruke aršine kada je u pitanju terorizam, nema govora o zajedničkoj borbi protiv njega“, ističe Lazanski.

Ruski vojni ekspert Anatoli Ciganok, član društvenog saveta Ministarstva odbrane Rusije, za Sputnjik ocenjuje da aktivnost NATO-a nije nimalo doprinela bezbednosti Evrope.

„NATO se zapravo ne bavi svojim poslom — problemima u vezi sa bezbednošću građana, odnosno problemima sa migrantima, već koliko god čudno zvučalo, oni kao da se bave narkomanijom. Sa druge strane, što se tiče Rusije, oni se jako ’trude‘ i bave se vojnim pitanjima. Za mene je sve ovo vrlo interesantno, jer kuda god je prošao NATO, i u Iraku i u Libiji i u Avganistanu, svuda su ostavili haos. Kada su vojevali u Avganistanu, Evropa je bukvalno postala tržište za narkotike koji su iz Avganistana stizali“, kaže Ciganok.

On dodaje da je Evropa od Gadafija rado uzimala novac, a zauzvrat je u Libiji započela rat.

„Reč je o tome da se Gadafi redovno, ozbiljno i vrlo temeljno bavio migrantima. Njegove službe su dobro kontrolisale njihovo kretanje. Osim toga, on je napravio sistem da migranti moraju da rade dva-tri meseca i zarade novac kako bi mogli da emigriraju dalje. Zaključak za Evropu je veoma jednostavan — bombardovali su Libiju, svrgli Gadafija i sebi napravili veliki problem sa nekontrolisanim tokom izbeglica. Najveći broj migranata iz Severne Afrike, preko Mediterana, odnosno Libije, dolazi u Evropu. Sve to što je NATO učinio, samo je stvorilo ogroman problem za Evropu“, napominje Ciganok.

Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik je komentarisao gde je to Zapadna Evropa napravila grešku u koracima i šta je previdela, pa je stalno pogađaju stalno novi teroristički napadi.

„Greška je bila dozvoljavanje naseljavanja tolikog broja ljudi koji su potpuno različite kulture u trenutku kada nemate mogućnost da im omogućite zaposlenje i kada je rezultat njihovog naseljavanja stvaranje geta, paralelnih sistema, najčešće neformalnih, a ponegde i formalnih, kao u Velikoj Britaniji, a donekle i u samoj Nemačkoj. Sve to nužno dovodi do podela“, objašnjava Janković.

On dodaje da je i sama integraciona politika, koje sprovode zapadne zemlje, okrenuta diskriminatorski prema većinskom stanovništvu, jer mnoge odluke koje donose države Zapadne Evrope favorizuju upravo manjinsko stanovništvo, što, kako kaže, dovodi do frustracije većine.

Prema njegovim rečima, postoji niz dugoročno loših odluka koje podgrevaju krizu i koje će tek u narednim godinama dobiti zamajac.

„Kada je reč o islamističkim terorističkim napadima, ja bih samo postavio pitanje — koja je to zemlja uspela da integriše neku značajnu muslimansku manjinu?“, pita Janković.

Na pitanje da li je kancelarka Angela Merkel, kada je svojevremeno rekla da je pokušaj izgradnje multikulturalizma propao, zapravo priznala da je taj projekat bio iluzija, Janković kaže da je ona u nastavku tog govora rekla da sada treba ići na totalnu integraciju.

„To je nešto što se sprovodi u nekoliko zemalja EU, pre svega u Francuskoj, koja je građanska država i tamo svako ko stekne državljanstvo više se ne smatra manjinom i na njega se ne primenjuju politike integracije, što sve stvara koliziju. Promovišete politiku integracije, onda kažete — ovo je sada državljanin, ima prava kao svi ostali i ne smem da ga izdvajam. Konkretno, Francuska ne sme da vodi statistiku o etničkom poreklu, verskoj pripadnosti, i zato se tamo i ne zna koga sve ima, a vidimo da su tenzije u toj zemlji sve veće“, zaključuje Janković za Sputnjik.

Izvor: Sputnik

Pročitajte

Šta Srbiju više tangira – Kosovo ili Dunav

Lideri regiona često najavljuju poboljšanje odnosa, jer im je to važno za stabilnost Balkana. I …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *