petak , 14 maja 2021
Home / Region / Šta će Bajden da traži od Beograda, a šta od Prištine?

Šta će Bajden da traži od Beograda, a šta od Prištine?

Drugi čovek Amerike, koji je u administraciji Barka Obame u dva mandata bio zadužen za Balkan, dolazi u Beograd sa starom frazom „da se slažemo da se oko Kosova ne slažemo“, a u Prištinu po garancije da je kosovska Vlada dovoljno stabilna da izdrži unutrašnje političke sukobe.

Džo Bajden, potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, iduće nedelje će poslednji put u svojstvu drugog čoveka Amerike posetiti Prištinu i Beograd, a jedna od glavnih tema razgovora biće primena, ili bolje rečeno, deblokada Briselskog sporazuma, kao i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Bajden u posetu dolazi sa suprugom, a prvo će posetiti Prištinu. Tamo će prisustvovati i jednom privatnom događaju — otvaranju deonice puta od Prištine do baze Bondstil, koja je po odluci Vlade u Prištini nazvana po imenu njegovog sina Boa Bajdena, od prošle godine pokojnog. Ovo je na neki način odavanje zahvalnosti još uvek aktuelnom potpredsedniku Amerike, koga Albanci vide kao jednog od najvećih pristalica kosovske nezavisnosti.

Osim ovoga, Priština očekuje da od Bajdena dobije i neku vrstu garancije da buduća američka administracija neće menjati politički kurs prema Kosovu. U isto vreme, u Prištini se spekuliše da će Bajden od Beograda tražiti da „popusti“ Prištini na njenom putu ka Ujedinjenim nacijama, jer Kosovo očekuje da do kraja mandata ove američke administracije (januara 2017) dobije status zemlje-posmatrača u UN. Druga stvar, o kojoj će Bjaden najverovatnije razgovarati i sa Beogradom i sa Prištinom je — formiranje vojske Kosova. Tema u Beogradu će biti i formiranje, ili bolje reći neformiranje, Zajednice srpskih opština, ali ne baš sasvim u kontekstu koji je Beograd zamislio.

Naš sagovornik iz Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević smatra očekivanim da jedna od tema bude deblokada pregovora Beograda i Prištine, i to u oba grada, ali dodaje i da će Bajdena ozbiljno zanimati i da li Vlada na Kosovu ima snage da se izbori sa unutrašnjim političkim sukobima.

„Generalno, blokada pregovora između Beograd i Prištine izaziva tenzije i skreće komunikaciju Beograda i Prištine, što otvara mogućnost za destabilizaciju. Americi je vrlo bitno da se politička kriza na Kosovu, koja već poprilično dugo drma temelje ondašnje vlade, drži pod kontrolom, jer postupci pokreta ’Samoopredeljenje‘ već poprimaju oblike političkog nasilja, a to izaziva potencijalne tenzije i sa susedima. Americi je takođe bitna i komunikacija Beograda i Tirane i verujem da će o tome razgovarati sa premijerom i predsednikom Srbije“, kaže Đurđević.

On ne veruje da će priznanja Kosova biti deo razgovora u Beogradu, jer je, kako kaže, Americi jasno da do toga neće doći.

„Pritiskanja Beograda da prizna Kosovo nije realna tema, pa čak i da, hipotetički, Beograd prizna Kosovo, to ne bi učinile važne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina i Rusija, iz svojih političkih razloga. Priznanje Kosova nije samo tema za Beograd, već i za velike sile, i stvar dogovora oko njihovog balansa u svetu. Stavljanje takve teme na dnevni red razgovora u Beogradu, bilo bi sasvim kontraproduktivno. S druge stane, Beogradu je bitno da korak po korak ostvaruje ono što je u našem interesu. Poglavlje 35, koji se tiče Kosova, prihvaćeno je u Beogradu, i na njemu će insistirati u EU i Amerika koja podržava Srbiju na putu ka EU. Priča o priznanju Kosova samo unosi konfuziju u Srbiji, i onemogućava da se rešavaju bitne stvari, kao što je tretiranje kulturne baštine, ili kako će teći dalji razgovori kad budu osnovne stvari iz Briselskog dogovora, ispunjene. Americi jeste važno da Srbija ne koči kosovski put u međunarodne institucije, ali sve je to daleko od zahteva za priznanje Kosova“, ističe naš sagovornik.

Vojska Kosova, nastavlja Đurđević, bila je tema u razgovorima i sa NATO-om i sa Amerikom, ali da bi ona bila verifikovana, mora da dobije podršku i poslanika manjina i poslanika srpske zajednice u kosovskom parlamentu.

„Ta tema će se rešavati u širem paketu dogovora sa predstavnicima srpske zajednice i načinom na koji će Asocijacija (Zajednica) kada bude formirana, biti tretirana, odnosno, kakve će joj biti ne samo nadležnost, već kako će ona uopšte funkcionisati u cilju zaštite srpske zajednice. Mislim da vojska Kosova jeste jedna od tema, ali vojska u okviru šireg konsenzusa u okviru Kosova, sa drugim političkim faktorima, što trenutno ne postoji jer „Samoopredeljenje“ na sve načine pokušava da onemogući razgovore sa srpskim predstavnicima i sa manjinskim strankama i nasilno sprečava politički proces na Kosovu“, naglašava Đurđević.

Bajdenovi sagovornici i u Prištini i u Beogradu očekuju da on bude na njihovoj strani, odnosno, da kod svake strane posreduje kako bi ona druga strana popustila. Poznavaoci američke spoljne politike, međutim, napominju da se američka spoljna politika ne menja.

Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik lista Politike iz Vašingtona, podseća da je Bajden u odlazećoj američkoj administraciji, čovek koji je bio zadužen za Balkan.

„Američki interesi su ovde odavno definisani, oni podržavaju samostalnost Kosova i zajedno sa EU Srbiju guraju ka krajnjem cilju da Srbija prizna tu nezavisnost. Činjenica da dolazi sa suprugom, ova poseta bi se mogla definisati više kao ceremonijalna u odnosu na prethodne. To donekle potvrđuje i utvrđeni format razgovora i u Prištini i u Beogradu. Dakle, kada je reč o odnosima Amerike i Srbije po pitanju Kosova, ostaje na snazi ranije definisana formula „da se slažemo da se oko Kosova ne slažemo“, kaže on.

Bajden bi trebalo tokom posete Beogradu i Prištini da predstavi obema stranama ono što kao zaveštanje za Balkan ostavlja svom nasledniku u budućoj američkoj administraciji.

Izvor: Sputnik

Pročitajte

Šta Srbiju više tangira – Kosovo ili Dunav

Lideri regiona često najavljuju poboljšanje odnosa, jer im je to važno za stabilnost Balkana. I …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *