Categories USA

SVE o izbornim krađama: Kakve sve izborne krađe postoje i kako ih sprečiti

Ove godine će pravo glasa imati više od četiri milijarde ljudi u više od 60 zemalja.

Pošto se strahuje da je demokratija danas ugrožena, stručnjaci objašnjavaju različite načine na koje izborni proces može da se naruši i kako ih prepoznati.

Šta je izborni integritet?

To je kada čitav izborni proces odražava volju glasača i kako su glasali, kaže Rikardo Keleri, izborni zvaničnik Evropske unije.

On kaže da ljudi moraju da mogu da veruju procesu da bi izašli da glasaju na dan izbora.

„Izbori moraju da se održe na transparentan način koji garantuje da svi imaju informacije koje su im potrebne”, kaže Keleri, koji radi za odeljenje za Posmatranje demokratije i izbora Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

„Izbori treba da su inkluzivni. Ne radi se samo o tome da birači mogu da glasaju. Važno je i da je političkim strankama omogućeno da učestvuju, da vode kampanju bez ikakvog nasilja.”

Doktor Nik Čizmen, profesor demokratije na Univerzitetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, kaže da njegovo istraživanje pokazuje da je kvalitet izbora, na kojima kandidati i građani mogu da učestvuju slobodno i gde se glasov prebrojavaju tačno, u opadanju u svim delovima sveta.

Postoji rizik da će slab kvalitet izbora postati norma, dodaje on.

„Nijedni izbori nisu savršeni, ali izbori visokog kvaliteta osnažuju birače da odaberu vladu i pozovu vođe na odgovornost”, kaže doktor Čizmen.

Šta je izborna manipulacija?

Izborni proces počinje dan posle izbora i traje sve do narednih.

Stručnjaci kažu da do manipulacije glasačima može da dođe bilo kad tokom tog ciklusa.

„Samo amateri nameštaju izbore na dan izbora. Profesionalci manipulišu izborima godinu dana unapred”, kaže doktor Čizmen.

U te tehnike spadaju kad vlast koristi snage bezbednosti da zastraši opoziciju, cenzurisanje medija da bi se onemogućila poruka opozicije i nameštanje procesa registrovanja izbora tako da ide u korist vladajućih stranaka.

„Obično se desi da vlast postavi sudije koji nisu nezavisni, tako da nikakve žalbe na konačan rezultat ne budu prihvaćene”, kaže Keleri.

Uprkos naširoko rasprostranjenim strahovima, to se nije desilo u SAD.

Iako je Donald Tramp postavio troje sudija u Vrhovni sud kao američki predsednik, dajući mu konzervativnu većinu od 6:3, oni su sa ubedljivom većinom glasali protiv njega i njegovih žalbi koje su osporile njegov izborni poraz protiv Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine.

Još jedna tehnika manipulacije izborima je „džerimandering”, kada se izborne jedinice prekrajaju tako da to ide u korist neke grupe.

Vladajuće stranke ili vlade takođe mogu da koriste javna sredstva za podršku kampanjama onih na vlasti, širenje dezinformacija radi diskreditovanja izbornog procesa ili kupovinu glasova.

„U SAD, vlada velika zabrinutost zbog ‘džerimanderinga’, obeshrabrivanja glasanja i dezinformacija”, kaže doktor Čizmen.

„Već smo videli lažnu digitalnu poruku izmanipulisanu tako da zvuči kao Bajden koji govori ljudima da se ne trude da izađu da glasaju, a još nismo ušli ni u najžešći deo kampanje.”

Postoji i ozbiljan rizik da će se dezinformisanje, izborna manipulacija i političko nasilje dogoditi tokom izbora u El Salvadoru, Indiji i Šri Lanki, dodaje on.

Šta je izborna krađa?

To je pokušaj da se izmeni rezultat izbora jednom kad su birači već glasali.

U ovo može da spada ubacivanje unapred ispunjenih glasačkih listića u glasačke kutije, promena zbira glasova nakon glasanja ili uništavanje kutija kako bi se poništili opozicioni glasovi.

Tokom tri dana glasanja na parlamentarnim izborima 2021. godine u Rusiji, bilo je navoda o široko rasprostranjenoj izbornoj krađi, među kojima su bili punjenje glasačkih kutija lažnim listićima i pretnje upućene posmatračima izbora.

Na snimku koji se naširoko delio na društvenim mrežama vide se ljudi kako pune glasačke kutije listićima.

Međutim, ruska vlada je rekla da nije zabeležila nikakve „značajne neregularnosti”.

„Ali ako imate potpunu kontrolu nad procesom, vi naprosto samo možete da ‘lažete'”, kaže doktor Čizmen, koji je koautor knjige Kako namestiti izbore.

On kaže da nameštanje glasova može da se desi bilo gde, čak i u zemljama sa stabilnim izbornim sistemom.

U tim zemljama, domaći posmatrači i predstavnici političkih stranaka obično su prisutni na mnogim biračkim mestima, kako bi zabeležili glasove i vodili vlastitu evidenciju o rezultatima.
Voters wait to vote outside a voting station in Kinshasa, Democratic Republic of Congo

Predsedničke izbore u Demokratskoj Republici Kongo u decembru 2023. obeležili su logistički problemi sa nezavisnim posmatračima koji su izveštavali o široko rasprostranjenim nepravilnostima

Doktor Čizmen navodi predsedničke izbore u Gani 2016. godine kada su opozicione stranke koristile aplikaciju za mobilne telefona da pomognu u sakupljanju rezultata.

Za to vreme, u Zambiji 2021, domaći posmatrači i crkvene grupe su sarađivali sa međunarodnom zajednicom u sakupljanju paralelne tabulacije glasova.

To je izvršilo pritisak na izbornu komisiju da objavi slične rezultate.

Međutim, ovo je postalo teže u poslednjih deset godina, kaže doktor Čizmen, jer su autoritarne vlade usvojile zakone koji ograničavaju aktivnosti građanskog društva i nevladinih organizacija tokom izbornog procesa.

Posmatrači izbora prisustvuju samo finalnom delu izbornog procesa, kaže Keleri, i ne mogu da spreče krađu izvršenu u ranijem stadijumu.

Da li opozicione stranke mogu da počine izbornu krađu?

Opozicija takođe može da radi stvari koje su „nepoštene” i prođe nekažnjeno, kaže doktor Čizmen.

„Neko kao što je Donald Tramp, koji je sada opozicija, može da iznese svakakve optužbe, neke istinite, većinu neistinitih, i iskoristi ih u pokušaju da podrije vlast”, kaže on.

Jesu li demokratije ugrožene?

„Nemojmo se zavaravati. Nalazimo se u lošem razdoblju za demokratiju u čitavom svetu”, kaže zvaničnik Evropske unije Rikardo Keleri.

„Mislim da je došlo do recesije demokratije u poslednjih pet godina.”

On kaže da su faktori koji to podstiču slaba privreda i negativni uticaj društvenih mreža na širenje teorija zavere.

Doktor Čizmen kaže da budućnost demokratije zavisi od ishoda izbora ove godine.

„Ako ljudi žive u demokratiji u kojoj su izbori uvek namešteni, pre ili kasnije oni će početi da se pitaju”, kaže on.

„U čemu je poenta glasanja ili političkog učešća ako nam sistem nikad ne dozvoljava da napravimo pravi izbor?”.
Presentational grey line

BBC

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You May Also Like