Categories Bosna i Hercegovina

Bh. ekonomija trpi zbog manjka političkog konsenzusa

BRISEL – Bosna i Hercegovina bi mogla dobiti povećani rejting međunarodnih agencija kada bi domaći političari pokazali više konsenzusa u srednjoročnom periodu kako bi ubrzali sprovođenje strukturnih reformi, stoji u najnovijem kvartalnom Izvještaju o ekonomskom napretku Evropske komisije za zemlje obuhvaćene procesom proširenja.

Oni navode nedavni izvještaj Agencije “Standard&Poor’s”, koja je BiH potvrdila B+ rejting sa stabilnim izgledima, uz napomenu da bi rejting bio i poboljšan da postoji više unutrašnjeg političkog konsenzusa.

Što se tiče ekonomskog rasta, ističu da je blago oslabio kada se poredi s istim periodom lani, i to na 0,5 odsto, ali je bruto domaći proizvod, kako navode, porastao za 1,7 odsto, ali je opao za 1,9 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine.

“Glavni pokretač rasta proizvodnje je i dalje privatna potrošnja, koja je porasla za dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 2,8 odsto u trećem kvartalu, što je dalo doprinos rastu od 1,4 odsto u poređenju s istim periodom lani”, navode oni.

Ipak, strane investicije manje su za 4,4 odsto, dok je realni izvoz robe i usluga manji za 4,3 odsto, u poređenju s padom od 5,9 odsto u trećem kvartalu. Da je došlo do smanjenja ekonomskih aktivnosti svjedoči i podatak da je uvoz manji za 5,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Najviše se uvozilo električne energije, finansijskih proizvoda, naftnih derivata i ugljena. Imajući u vidu veliki udio prirodnih resursa u bh. ekonomiji, neobično je da je BiH uvozila mnogo električne energije i uglja. Razlog za uvoz struje moguće je tražiti i u remontima velikih energetskih objekata.

Što se tiče direktnih stranih investicija, najviše je investicija iz Rusije, i to 21,7 odsto. Na drugom mjestu su investitori iz Velike Britanije i Nizozemske sa po 11 odsto u ukupnom udjelu. Zanimljivo je da Evropska komisija navodi da je ruski udio značajan zbog njihovog učešća u jednoj kompaniji za prirodne resurse u Republici Srpskoj, ne navodeći na koju tačno investiciju misle.

Najveći pozitivni doprinos BDP-u je, kako navode, rast trgovine, transporta, hotelijerstva i prehrambene industrije, a najveći rast zabilježio je sektor informaciono-tehničkih usluga koji je, kako je istaknuto, dosegao čak 8,5 odsto u odnosu na isti period lani.

Jedan od sektora koji je doprinio rastu, sudeći po podacima Evropske komisije, je turizam. Prema njihovim podacima, u prva dva mjeseca ove godine broj dolazaka veći je za 4,6 odsto, a broj noćenja za 1,7 odsto u odnosu na lani, dok je tokom cijele prošle godine bilo 18,4 odsto više dolazaka, a 13,9 odsto više noćenja nego 2022. godine, prenose Nezavisne.

“Nakon oštrog pada broja stranih turista tokom pandemije, njihov udio u ukupnim dolascima i noćenjima se vratio na period prije pandemije kovida. Najviše stranih turista i dalje je iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Turske”, naglašeno je.

Ovi podaci odrazili su se i na zaposlenost, imajući u vidu da je, prema podacima koje su iznijeli, nezaposlenost u februaru bila manja za 4,7 u odnosu na februar 2023. Došlo je i do smanjenja nezaposlenosti kod mladih u dobi od 15 do 24 godine, koja je, iako i dalje visoka, sa 36,2 odsto pala na 28,9 odsto. Ukupni deficit je prošle godine pao na 2,8 odsto u odnosu na 4,3 odsto u 2022. godini, vjerovatno zbog posljedica na cijene energenata zbog rata u Ukrajini.

Finansijski sektor je, kao ističu, stabilan dok je rast kredita neznatno povećan sa pet na 6,2 odsto u četvrtom kvartalu. U januaru i februaru je, kako ističu, došlo do rasta pozajmica za 7,5 odsto u odnosu na isti period lani, a 50 odsto ukupnih pozajmica otišlo je domaćinstvima, dok su građani istovremeno za oko 7,5 odsto povećali svoje depozite u bankama, prenose Nezavisne.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You May Also Like