Categories Svijet

Kinesko-ruski odnosi: Koliko je Si Đinping spreman da plati za Putinov rat?

Više od dvije godine poslije otpočinjanja njegove invazije na Ukrajinu, Kina se ispostavila kao ključni saveznik. Ona je odbila da osudi rat i nastavlja trgovinu sa izuzetno sankcionisanom Rusijom, na veliko nezadovoljstvo SAD i EU. Međutim, izgleda da Putin želi više od toga

Peking se spremio da dočeka ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je pred njegovu državničku posetu hvalio „neprikosnoveni“ stepen odnosa dve zemlje.

Više od dve godine posle otpočinjanja njegove invazije na Ukrajinu, Kina se ispostavila kao ključni saveznik.

Ona je odbila da osudi rat i nastavlja trgovinu sa izuzetno sankcionisanom Rusijom, na veliko nezadovoljstvo SAD-a i Evropske unije.

Međutim, izgleda da Putin želi više od toga.

Ali da li je Kina spremna da plati tu cenu?

Žonglerska tačka

Možda ne iznenađuje što je ruski vođa izabrao Kinu kao prvo odredište za putovanje u inostranstvo otkako je prošle nedelje položio zakletu za peti predsednički mandat.

Dvodnevna državnička poseta nastupa u trenutku kada je njihov odnos dostigao „do sada najviši stepen“, izjavio je on kineskim državnim medijima.

Govorio je o vlastitim interesovanjima za kineske borilačke veštine i filozofiju, i dodao da neki članovi njegove porodice uče mandarinski.

„U svetlu teške međunarodne situacije, naši odnosi samo jačaju“, rekao je on.

Ali dok se Putin hvališe njihovim prijateljstvom, Si Đinping bi mogao da ima razloga za zabrinutost.

SAD su najavile novi kontingent sankcija protiv pekinških i hongkongških banaka i kompanija koje sarađuju sa Moskvom, navodno tako pomažući da se izbegnu postojeća ograničenja.

Jer, iako Kina ne prodaje oružje Rusiji, Vašington i Brisel veruju da izvozi tehnološku opremu i komponente ključne za rat.

Tokom njegovog skorašnjeg putovanja u Peking, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je za BBC da Kina „pomaže u snabdevanju najveće pretnje“ po evropsku bezbednost još od Hladnog rata.

Za njih je ovo postala granica koja se ne prelazi.

Ali Kina insistira da je njen stav prema Ukrajini neutralan – a da izvozi, koji imaju komercijalnu upotrebu mimo rata, ne krše nikakve propise.

Ipak, optužbe su pratile Sija Đinpinga na njegovoj putovanju u Francusku prošle nedelje, odvraćajući pažnju sa onoga što je trebalo da bude kampanja umiljavanja.

Skeptici prema Kini i kineski jastrebovi takođe su sve glasniji, zahtevajući od Sija Đinpinga da izvrši jači pritisak na ruskog kolegu, dok EU razmišlja o uvođenju vlastitih tarifa.

A činjenica je da kineska posustala privreda ne može da priušti takav pritisak trgovačkih partnera.

Slaba potražnja kod kuće znači da su joj preko potrebna ta inostrana tržišta.

Sve to dovodi Sija Đinpinga u nezavidan položaj.

Pronalaženje granica

Svega nekoliko dana pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, dvojica lidera najavila su „bezgranično prijateljstvo“ u svrhu produbljivanja saradnje.

To je imalo smisla za drugove koji su kolege u ideološkoj borbi protiv Zapada.

Peking još uvek doživljava Moskvu kao ključnu za redefinisanje svetskog poretka kojim dominiraju SAD.

Trgovina između njih cveta.

Jeftina ruska energija, u koju spadaju stalne isporuke gasa preko gasovoda Snaga Sibira, predstavljaju veliku korist po Kinu.

A opet, kako je rat počeo da se odužuje, taj savez odjednom više nije delovao tako „bezgranično“.


Pod jedan, taj izraz je gotovo potpuno nestao iz državnih medija, pokazala je analiza BBC-ja.

Peking je počeo da umanjuje bezgraničnu prirodu strateškog partnerstva sa Moskvom, tvrdi Džao Tong, viši stručni saradnik pri Karnegijevoj zadužbini.

„Iako Kina podržava cilj podrivanja uticaja Zapada, ona se ne slaže sa nekim ruskim taktikama, među njima pretnjom upotrebom nuklearnog oružja. Kina je akutno svesna rizika od štete po vlastitu reputaciju ako deluje kao da pruža bezuslovnu podršku Rusiji i ona neprestano rafiniše vlastitu strategiju da bi pojačala doživljeni legitimitet na svetskoj sceni.

Na skorašnjem putovanju u Evropu, Si Đinping je izjavio da njegova zemlja „nije ni tvorac krize, niti njen saučesnik ili učesnik“, smatra on.

Kina to takođe uporno ponavlja vlastitim građanima.

‘Ukrajinci još uvek krvave u rovovima’

Ali deklarisana neutralnost ne znači da su simpatije prema Ukrajini lako vidljive u kineskim krajnje cenzurisanim medijima.

Kineski državni mediji i dalje opravdavaju rusku invaziju, nazivajući je brzom odmazdom Moskve protiv širenja NATO-a pod pokroviteljstvom SAD.

Kad je kineski umetnik Su Veišin video kako prve gromovite eksplozije potresaju ukrajinsku prestonicu Kijev na televiziji 2022. godine, osetio je potrebu da to dokumentuje.

„Nemam oružje, ali ima svoje pero“, rekao je on za BBC iz svog studija u SAD.

Njegov prvi crtež, portret ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, bio je hit na društvenim mrežama.

„Slikam svaki dan otkako je počeo rat. Nisam stao čak ni na jedan dan. Kad sam dobio kovid, kad sam putovao u inostranstvo, i dalje sam crtao svaki dan.“

Iako njegovi radovi nisu cenzurisani u Kini, reakcije koje su izazvali su ga iznenadile.

„To je prilično drugačije u odnosu na moje pređašnje iskustvo“, rekao je on.

„Kad sam slikao rudare, svi komentari koje sam dobio bili su pozitivni. Čak i moje slike kulturne revolucije dobile su pohvale. Jedva da je bilo kritika.“

Ali ovaj put, kaže on, doživeo je burne reakcije.

„Sve je to u redu, blokirao sam ih.

„Neki od mojih prijatelja su prestali da mi budu prijatelji na društvenim mrežama zato što imaju drugačije stavove. Ali šta ja tu mogu? Verujem da radim pravu stvar. Želim da budem uzor mojoj ćerki“, „, kaže on.

To je tračak nade za Ukrajince kao što je Vita Golod, koje želi da utiče na kinesko mnjenje.

Ona je bila u Kijevu kad je izbio rat i odlučila je da iskoristi tečno poznavanje mandarinskog da prevodi ukrajinske vesti na kineski kako bi mogla da ih podeli na društvenim mrežama.

„Želeli smo da predočimo ljudima istinu o ovom ratu, zato što smo znali da u to vreme nije bilo ukrajinskih novinskih agencija ili medija u Kini“, rekla je ona za BBC tokom posete Pekingu.

Ona je sada predsednica Ukrajinskog udruženja sinologa.

„Bilo je emotivno teško, da budem iskrena, i iziskivalo je mnogo vremena“, kaže ona.

Tim od stotinak ljudi prevodio je zvanične vesti, govore predsednika Zelenskog i priče o običnim Ukrajincima zatečenim u ratnoj zoni, dodaje.

Ona kaže kako se nada da će organizovati posetu kineskih intelektualaca Ukrajini da mogu vlastitim očima da se uvere u razaranje i na kraju pomognu da se izvrši pritisak na Rusiju.

Svesna je da je to ambiciozan cilj, ali želi da pokuša.

Njen brat je na frontu a njeni roditelji još uvek žive u njihovom rodnom mestu nadomak Buče.

Joyce Liu/ BBC

„Ljudi u Ukrajini još uvek pate, oni se još uvek skrivaju po skloništima, još uvek krvare u rovovima.

„Ukrajini su potrebne sankcije protiv Rusije a ne lepe reči“, smatra ona.

Do sada njen rad nije bio cenzurisan, što ukazuje na izvesnu toleranciju kineske vlade.

Si, mirotvorac

Postoji i drugi glasovi iz Pekinga koji sugerišu na pojavljivanje pukotina u onome koliko su daleko spremni da idu neki pripadnici kineske javnosti, makar, da bi podržali ovo bezgranično prijateljstvo.

Feng Juđun, direktor Centa za ruske i centralnoazijske studije na Univerzitetu Fudan, nedavno je napisao za Ekonomist da će Rusija sigurno izgubiti u Ukrajini.

To je hrabro mišljenje u Kini.

Ali, s druge strane, Si Đinping je takođe sugerisao ambiciju da postane mirotvorac.

U martu prošle godine, svega nekoliko dana posle njegove državne posete Moskvi, pozvao je telefonom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i istakao da je Kina „oduvek bila na strani mira“.

Kina je takođe objavila mirovni plan u 12 tačaka koji se zalaže protiv upotrebe nuklearnog oružja.

A opet kad se predsednik Putin i Si Đinping budu sastali ove nedelje, nijedan od njih dvojice najverovatnije neće signalizirati značajniji pomak u njihovoj politici.

Ali, uz sve veće nestrpljenje Zapada prema njihovom savezu i do sada neostvarenim nadama Sija Đinpinga da odigra ulogu mirotvorca, on će dobrano odvagati rizik od nastavljanja stajanja „rame uz rame“ sa međunarodnim izopštenikom kog je nekada zvao i drugom i „dragim prijateljem“.

Vijesti/BBC

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You May Also Like